top of page

Seme čoveka

Ispričaću vam opet jednu malu priču.

Pre više godina, moj (tada mali) sin i ja smo se zatekli na sahrani veoma mladog momka anđeoskog srca, kojeg smo iz ljubavi zvali Neša. To je bila prva sahrana, kojoj je moj sin prisustvovao i prizor spuštanja kovčega i zatrpavanja zemljom je na njega morao ostaviti snažan utisak. Ali nisam mogla ni pretpostaviti kakav 😊

Nekoliko dana je prebirao utiske, a onda je progovorio:

"Mama, znaš ono kad smo zasadili Nešu..."

Trenutak u kojem se neprijatnost i smeh u vama bore.

"Misliš sahranili? On je mrtav."

"Kako može biti mrtav, kad je bio živ?"

.............................

Nekad su potrebne nenaučene oči, da bi videle istinu.

I zaista, sve ono što najviše volimo i čime se najviše ponosimo, su stvari, koje nam izazivaju najviše problema i bola: naše TELO (zgodno? kako izgledam? ugojio sam se. premršava sam. imam.bore.) i naš UM (ja sam pametan. ja vredim više nego ti. ja znam više nego on. ja zaslužujem više nego... moj položaj je...).


I najvažnije - i telo i um su zatvor u koji je duša smeštena, bez ikakvog počinjenog zlodela.

Čuvar zatvora je, ko drugi nego - ego, koji će veličati i meso.i kosti i naučene informacije i stečene pozicije.

🌸 Moguće je osloboditi dušu, razvijajući svest.

🌸 Ako ne, oslobodiće se sama, na kraju.

Jer samo se ona broji.


Setim se sinovog pitanja ponekad i znam da je Neša nikao i prolistao i procvetao, tamo gde nema zatvora ni čuvara, odakle je došao i kamo se vratio. Kao i svi drugi Neše.


Zato nema tuge, nema straha.

Samo ljubavi.


Budite mi hrabri i volite.

13 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page