top of page

ELEKTROMAGNETNO ZAGAĐENJE

- POLJA, RADIJACIJE

Picture1_edited.png

Život svakoga od nas danas se odvija u svetu, koji se zasniva na korišćenju električne energije.

Od pre stotinjak godina, ona je svuda oko nas, stvarajući elektro-magnetska polja, emitujući elektro-magnetske radijacije. Početak beše krajem devetnaestog veka, 1884. godine, kada su Teslini „Niagara Falls“ generatori opskrbili naizmeničnom strujom Buffalo City. Četiri godine kasnije, prvi dalekovod izmenične struje izgrađen je između Santa Ane i Los Angelesa. Danas su šume dalekovoda uobičajen prizor, čak i u urbanim sredinama.


Stvaranje, prenos (npr. dalekovodi, transformatorske stanice, kućne elektro-instalacije) i upotreba (npr. kućni aparati, kao što su električna ćebad, električni brijači, televizori, kompjuteri i mnoštvo drugih aparata) električne energije rezultira stvaranjem električnih i magnetskih polja.

U današnjem svetu, ne postoji niti jedan deo koji nije zahvaćen veštačkim elektro-magnetskim poljima i radijacijama, pa je jedno od najznačajnijih pitanja - pitanje bezbednih nivoa.

 

 

Ova polja i radijacije utiču na sva živa bića. Svaki organizam doduše poseduje određenu sposobnost kompenzacije uticaja spoljašnjih elektro-magnetskih polja, koja mu pomaže da se od njih u slučaju potrebe odbrani i opstane u sredini u kojoj živi.

 

Kod dece sposobnost da se odbrane je mnogo manja nego kod odraslih. Razlog je jednostavan – ćelije njihovog organizma se neprestano dele, da bi dete raslo. Ćelije se takođe diferenciraju, stvarajući nova, različita tkiva. Ako ovome dodamo činjenicu da su ćelije najosetljivije na spoljašnje uticaje baš u momentu deobe i diferencijacije, jasno je zašto su deca najugroženija.

 

Naučna literatura pokazuje da elektromagnetska polja mogu izazivati promene normalnih funkcija:

  • nervnog i kardiovaskularnog sistema

  • ukupnog metabolizma

  • reproduktivnih procesa

  • moždanih ritmova

  • koncentracije

  • sposobnosti učenja

  • funkcije pamćenja

  • poremećaje sna

 

 

Dužim izlaganjem, mogu izazvati čak i kancer mozga, oboljenje koje je donedavno bilo izuzetno retko, posebno kod dece. Utičući na mozak, kao dirigenta ansambla organa, narušavaju harmoniju organizma.

Ne tako davno, u vreme petrolejskih lampi, bilo je nezamislivo da deca spavaju u osvetljenom prostoru. Danas je upaljena noćna lampa u dečijoj sobi veoma česta. Malo je poznato, međutim, da noćno svetlo onemogućava sekreciju hormona melatonina, zaslužnog za sprečavaje razvoja malignih oboljenja. Isti efekat na serkreciju ovog vrednog zaštitnog hormona imaju i elektro-magnetska polja i radijacije.

Ova polja smanjuju efektivnost imunog sistema, koji je poslednja odbrambena barijera našeg organizma. Time povećavaju verovatnoću pojave infektivnih bolesti i verovatnoću kanceroznih obolenja, pošto oslabljene bele krvne ćelije neće moći prepoznati i uništiti izmenjene ćelije malignog tkiva, koje nastaje.

Elektrifikacija stambenih naselja izazvala je porast slučajeva leukemije kod dece. Nemački naučnici su analizirali veliki uzorak dece (514 dece dijagnosticirane akutnom leukemijom, 1301 kontrolno dete) i dokazali povezanost izloženosti dece elektro-magnetskim poljima tokom noći i pojave ovog obolenja.


Strah mnogih roditelja, takozvani SIDS (sudden infant death syndrome), odnosno iznenadna neobjašnjiva smrt u kolevci, koja se događa u periodu do navršene jedne godine života, tipična je za decu koja spavaju u delu prostorije u kojem električna polja prelaze 20 V/m. Deo dečijeg mozga, corpus callosum, se zagreva, a ostatak tela se naglo hladi.

 

Oko stambenih objekata nalaze se visokonaponski dalekovodi, transformatorske stanice, radio i TV odašiljači, odašiljači sistema mobilne telefonije i mnoštvo drugih izvora električnih i magnetskih polja i radijacija.


Električna struja u domove dolazi iz generatorske stanice, putem dalekovoda. Većina njih sastoji se od nadzemnih kablova, koji emituju magnetska i električna polja. Približavajući se potrošačima, dalekovodi nose manje naboje i uz njih se veoma često grade rezidencijalni objekti, za koje su ovi kablovi ponekad pričvršćeni. Bezbedna udaljenost od dalekovoda nije konstantna veličina i zavisi od jačine struje koja se prenosi. Podzemni kablovi također emituju visoka magnetska polja, koja se mogu protezati izvan zemljišta na značajne udaljenosti. Zakopavanjem kablova, neće biti zakopana i električna i magnetska polja!

Draper report (2005), nalazi dvostruko povećanje rizika razvoja leukemije kod dece na udaljenosti od 100 m od dalekovoda. Poređenjem dece koja žive na udaljenosti do 200 m od dalekovoda sa decom koja žive na udaljenosti 600 m, ustanovljen je porast rizika od leukemije od čak 69 %. 

Primećena je i izražena pojava SIDS-a (sudden infant death syndrome) u porodicama koje su živele u blizini dalekovoda, usled izmenjenog električnog okruženja.

Podstanice transformišu voltažu dugih visokovoltažnih dalekovoda na nivo koji koristimo u domaćinstvu. Oprema unutar podstanice, kao i ulazni i izlazni kablovi, stvaraju električna i magnetska polja. Ponekad su podstanice mđusobno povezane tako da stvaraju visoku gustinu magnetskih polja u širokom području, utičući na više objekata, posebno na one sa malim prednjim baštama ili bez njih.

 

Ispitivanja radnika u električnim podstanicama ustanovila su incidenciju defekata kod novorođenčadi od 10%, nasuprot incidenciji od 2.1% u porodicama gde roditelji nisu bili izloženi takvim električnim poljima.

U domaćinstvima ljudi su izloženi poljima poreklom od električnih fenova za kosu, električnih ćebadi, električnih radijatora, bojlera, televizora, muzičkih uređaja, radio aparata, kompjutera, laptopa, konzola za video igre, usisivača, električnih štednjaka, mikrotalasnih pećnica, utičnica, lampi, bebi monitora, mašina za pranje veša i posuđa, električnih četkica za zube, uklopnih satova. Elektro-smog (elektrčna i magnetska polja) u našim domovima nije slučajnost, već realnost.

 

Magnetska polja nastaju kada kroz žicu „protiče“ struja, odnosno kada potrošač struje radi i u slučaju nekih aparata mogu biti viša od polja koja se mogu ustanoviti ispod najjačih dalekovoda. Visoka magnetska polja emituju i aparati koji u sebi sadrže trasnformatore (radia aparati sa dvojnim napajanjem, električni satovi, florescentna svetla).

 

Ova polja stvaraju električne struje u telu – istom onom telu čije ćelije koriste „jezik“ električnih naelektrisanja da bi komunicirale međusobno i sa centrima za regulaciju. U momentu kada odnos signala (ćelijskog “šaputanja”) i buke (spoljašnja polja i radijacije) postaje takav da ćelije ne mogu da čuju jedna drugu, kad mozak ne može da čuje šta se u organizmu dešava, a njegove poruke postanu nadjačane grmljavinom elektrona iz električnih ćebadi, radijatora, konektora, kablova u zidovima, regulatorni sistem organizma počinje da se urušava.

Električna polja proporcionalna su naponu struje, i prisutna su i kada struja „ne teče“ kroz žicu, odnosno kada je aparat samo uključen u strujni krug, ali ne radi. Mesta na kojima možemo očekivati visok nivo ovih polja su blizina televizora, kompjuterskog monitora, svetlosnih dimer prekidača, akvarijuma. Električne konfiguracije (vodovi) u zidovima često su odgovorni za visoka električna i magnetska polja u našim domovima, školama, zabavištima. Oni mogu pogoršati, ili čak izazvati, brojne hronične zdravstvene probleme i, ukoliko ostanu neotkriveni, češće predstavljaju izvor visokih polja u domovima nego spoljašnji dalekovodi.

Voda, kao provodnik naelektrisanja, danas često nije locirana samo u „mokrom čvoru“ kuće, zbog sistema centralnog grejanja, sa neizostavnom električnom pumpom za vodu.


Među veoma opasne trendove spadaju i metalni kreveti, akvarijumi u blizini omiljenih mesta za relaksaciju (merenja ukazuju da emituju električna polja do 800 V/m, što je mnogo više od nivoa koji naučna literatura smatra bezbednim, a koji iznosi 10-15 V/m), mesingane lampe. Očigledno je da mnoštvo momenata utiče na elektro-magnetski kvalitet našeg stambenog prostora, od kojih su neki vidljivi i lako ih je kontrolisati, dok mnogi drugi ostaju skriveni. Zbog svega toga, pravilnim merenjem ovih polja i radijacija i detekcijom njihovih izvora, možemo smanjiti rizik razvoja raznih poremećaja i obolenja koja današnja nauka sa njima dovodi u vezu.

Prof Dr Tamara Galonja Coghill

logo_header.jpg
bottom of page